Безбедно вођени кући

Браћо, окупили смо се као моћно свештеничко тело, овде у Конференцијском центру и на местима широм света. Почаствован сам, а ипак понизан због одговорности коју имам да вам упутим неколико речи. Молим се да Дух Господњи буде уз мене док то будем чинио.

Пре седамдесет и пет година, 14.  фебруара 1939. године у Хамбургу, у Немачкој, славио се државни празник. Усред ватрених говора, бодрења гомиле и свирања родољубивих песама, нови бојни брод Бизмарк испловио је на море преко Лабе. Тај најмоћнији брод представљао је запањујућу слику наоружања и машинерије. За његову изградњу било је потребно више од 57 хиљада нацрта за 380-милиметарске, радарски контролисане, топове с троструком куполом. У броду се налазило 45 хиљада километара електричних каблова. Тежина од преко 35 хиљада тона и оклопне плоче омогућавали су максималну безбедност. Величанственог изгледа, гигантске величине, страшан у ватреној моћи, моћни колос сматран је непотопивим.

Сусрет Бизмарка са његовом судбином догодио се након више од две године, када су се 24. маја 1941. године два најјача ратна брода британске морнарице, Принц од Велса и Худ,, сукобила са Бизмарком и немачком крстарицом Принц Еуген. У року од пет минута Бизмарк је послао у дубине Атлантика брод Худ и све осим тројице мушкараца из посаде од преко 1.400 људи. Други британски бојни брод, Принц од Велса, претрпео је тешка оштећења па се повукао.

Током наредна три дана, Бизмарк је све време био ангажован око британских ратних бродова и авиона. Све у свему, Британци су се концентрисали на снагу од 5 бојних бродова, 2 носача авиона, 11 крстарица и 21 разарача у настојању да пронађу и потопе моћни Бизмарк.

Током тих битака, гранатирање је нанело Бизмарку само површинску штету. Можда је ипак био непотопив? Онда је једно од торпеда неочекивано погодило циљ, онеспособивши кормило Бизмарка. Сви напори поправљања били су безуспешни. Са топовима и посадом на готовс, Бизмарк је могао само лагано да плови у круг. Моћна немачка авијација била је у близини, али ван домашаја.  Бизмарк није могао да досегне безбедност матичне луке. Бизмарк није могао да пронађе уточиште, јер је изгубио способност пловидбе уцртаним курсом. Није било кормила, није било помоћи, није било луке. Ближио се крај. Британски топови су севали док је немачка посада сама потопила наизглед неуништив брод. Гладни таласи Атлантика прво су ударали са стране, а затим прогутали понос немачке морнарице. Бизмарк више није постојао.¹

Попут Бизмарка, свако од нас је технолошко чудо. Наше стварање, међутим, није било ограничено људским генијем. Човек може измислити најсложеније машине, али не може им удахнути живот нити им подарити моћ разума и расуђивања. Те божанске дарове додељује само Бог.

Браћо, као што је кормило битно за брод, и нама је обезбеђен начин на који можемо одредити смер којим путујемо. Господњи светионик нам шаље сигнале док пловимо морима живота. Наша сврха је да пловимо непоколебљивим смером према свом жељеном циљу - Божјем небеском царству. Човек без циља је као брод без кормила - вероватно никада неће стићи у матичну луку. Примили смо сигнал: уцртајте свој смер, подигните једра, подесите кормило и крените.

Као што је било са Бизмарко, тако је и са човеком. Потисак турбина и снага пропелера бескорисни су без тог осећаја за правац, тог усмеравања енергије, те усмеравајуће моћи коју пружа кормило скривено од погледа, релативно мало по велични, али апосолутно неопходно по својој функцији.

Наш Отац нам је дао сунце, месец и звезде - небеске галаксије да воде морнаре који плове поморским путевима. Нама, који ходамо путем живота, дао је јасну мапу и тачке на путу према нашем жељеном одредишту. Упозорава нас: чувајте се заобилазних путева, провалија, клопки. Не смемо дозволити да нас преваре они који желе да нас одведу на странпутицу, ти лукави пајперси у шареним костимима који позивају са свих страна. Уместо тога, застанимо и помолимо се; послушајмо тихи, једва чујни глас који дубинама наше душе преноси благи Учитељев позив: „Хајде за мном.”²

Ипак, има оних који не чују, који неће да послушају, који радије ходају сопственим стазама. Пречесто се предају искушењима која се налазе свуда око нас, а која могу бити веома привлачна.

Као носиоци свештенства, смештени смо на земљу у смутним временима. Живимо у сложеном свету са струjањима и конфликтима свуда око нас. Политичке махинациjе уништаваjу стабилност народа, аутократе грабе власт, а делови друштва су изгледа заувек осуђени да таворе, лишени могућности и остављени са осећањем неуспеха. Људска извртања ствари одзвањају у нашим ушима, а грех нас опкољава.

Наша одговорност је да будемо достојни величанствених благослова које наш Отац на небу има за нас. Где год идемо, наше свештенство је са нама. Да ли стојимо на светим местима? Молим вас, пре него што себе и своје свештенство изложите опасности залазећи на места или учествујући у активностима које нису достојне ни вас, ни вашег свештенства, застаните и размислите о последицама.

Ми, коjи смо заређени у свештенство Божjе, можемо нешто променити. Када одржавамо личну чистоту и ценимо своје свештенство, постајемо праведни примери које други могу следити. Апостол Павле је опоменуо: „Буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти.”³ Такође је написао да следбеници Христови треба да буду „као видела у свету.”⁴ Пример праведности може помоћи у расветљавању све веће таме света.

Многи од вас ће се сетити председника Н. Елдона Танера, коjи jе служио као саветник четворици председника Цркве. Он је био беспрекоран пример праведности током каријере у привреди, током службе у влади Канаде, и као апостол Исуса Христа. Дао нам jе овај надахнут савет: „Ништа не доноси више радости и успеха од живота у складу са јеванђеоским учењима. Будите пример, будите утицаj добра.

Наставио је: „Свако од нас био је предодређен за неко дело као [Божји] изабрани слуга кога је Он сматрао достојним да му повери свештенство и моћ да делује у Његово име. Увек имајте на уму да се људи ослањају на вас за вођство и да ви утичете на животе појединаца, било добро или лоше, и тај утицај ће се осећати у многим будућим поколењима.”⁵

Оjачани смо истином да jе данас наjвећа сила на свету моћ Божjа док делуjе преко човека. Да бисмо безбедно пловили морима смртности потребно нам је вођство вечног морепловца - великог Јехове. Ми посежемо, досежемо, како бисмо добили небеску помоћ.

Добро познат пример оног који није посезао према горе је пример Кајина, Адамовог и Евиног сина. Моћног потенцијала, али слабе воље, Кајин је дозволио да похлепа, завист, непослушност па чак и убиство заблокирају лично кормило које би га водило до безбедности и узвишења. Поглед према доле заменио је поглед према горе; Кајин је пао.

У другом времену неправедни цар подвргао је тесту Божјег слугу. Уз помоћ надахнућа с неба, Данило, протумачио је цару запис на зиду. Што се тиче понуђених награда - царска одећ, златна огрлица и политичка моћ - Данило је рекао: „Дарови твоји нека теби, и подај другому поклоне своје.”⁶ Данилу су понуђени велико богатство и моћ, награде које представљају световно, а не Божје. Данило се није дао и остао је веран.

Касније, када се Данило клањао Богу упркос декрету који је то забранио, бачен је у јаму са лавовима. Библијски запис нам говори да следећег јутра „извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер верова Богу …  .”⁷ У време крајње потребе, Данилова одлучност да се чврсто држи смера обезбедила му је божанску заштиту и сигурно уточиште. Такву заштиту и безбедност можемо имати и ми ако се будемо чврсто држали тога постојаног правца према нашем вечном дому.

Сат историје, попут песка пешчаног сата, обележава пролазак времена. Нови ликови заузимају позорницу живота. „Проблеми нашег времена злослутно се назиру пред нама. Током целе историје света Сотона је неуморно радио на уништењу Спаситељевих следбеника. Ако попустимо тим искушењима, тада ћемо - попут моћног Бизмарка - изгубити то кормило које нас може одвести у безбедност. Уместо тога, окружени софистицираношћу савременог живота, гледамо према небу за оно непогрешиво вођство које ће нам помоћи да одредимо и следимо мудар и исправан смер. Наш Небески Отац неће оставити наше искрене молбе без одговора. Док тражимо небеску помоћ, наше кормило, за разлику од Бизмарковог, неће заказати.

Док идемо напред својим личним путевима, надам се да можемо безбедно пловити морима живота. Увек имајмо Данилову храброст да останемо верни и одани, упркос гресима и искушењима која нас окружују. Нека наша сведочанства буду тако дубока и јака попут Јаковљевих, брата Нефијевог, који је, када се сукобио са човеком који је на све могуће начине покушавао да уништи његову веру, изјавио: „Не могох се поколебати.”⁸

Браћо, са кормилом вере које води наш пут, и ми ћемо пронаћи безбедан пут до куће - код Бога, да бисмо вечно пребивали са Њим. Да тако буде свакоме од нас, молим се у свето име Исуса Христа, нашег Спаситеља и Откупитеља, амин.