Припремљени на начин који им до тада беше стран

Када се наша најмлађа ћерка вратила кући после првог дана у школи, упитала сам је: „Како је било?“

Одговорила је: „Било је добро.“

Међутим, следећег јутра, када сам је пробудила за школу, прекрстила је руке и одлучно изјавила: „Већ сам била у школи!“ Очигледно је нисам припремила нити јој објаснила да се у школу не иде једанпут него се очекује да је похађа пет пута недељно, годинама и годинама.

Док размишљамо о начелу припремљености, замислимо следећу сцену: Седите у небеској соби у храму и примећујете велики број невеста и младожења како их побожно уводе и изводе док чекају да се венчају за време и сву вечност. Невеста улази у небеску собу, руку под руку са својим драгим. Обучена је у једноставну али дивну храмску хаљину и смиреног, топлог осмеха на лицу. Дотерана је, али не упадљиво. Заузима своје место, баца летимичан поглед унаоколо, а затим је изненада савладана емоцијама. Чини се да јој сузе теку због страхопоштовања и побожности које гаји према месту на ком се налази и светих обреда који очекују њу и љубав њеног живота. Својим држањем као да каже: „Како сам захвална што сам данас у дому Господњем, спремна да започнем вечно путовање са својим вољеним вечним сапутником.“ Изгледа да је припремљена за много више од само једног догађаја.

Наша слатка унука тинејџерка недавно ми је оставила поруку на јастуку, која једним делом гласи: „Оно што ме обузме када уђем у храм јесте дух мира и љубави који пребива тамо. … Људи могу ићи у храм да би примили надахнуће.”¹ У праву је. У храму можемо примити надахнуће и откривење - такође и моћ да се носимо са животним недаћама. Оно што она учи о храму када доследно учествује у доношењу имена своје породице да би извршила храмска крштења и потврђења, припремиће је за примање додатних храмских обреда, завета и благослова, како за себе тако и за оне са друге стране вела.

Старешина Расел М. Нелсон је поучио: „Као што су храмови припремљени за људе, људи треба да се припреме за храм.”²

Док сам поново читала о капетану Моронију у Мормоновој књизи, подсетила сам се како је једно од највећих Моронијевих достигнућа била његова пажљива припрема Нефијаца да се одупру застрашујућој ламанској војсци. Он је толико добро припремио свој народ да читамо: „Гле, на највеће запрепашћење [Ламанаца], [Нефијци] се припремише за њих, на начин који им до тада беше стран.”³

Та реченица, „припремише се ... на начин који им до тада беше стран,” заиста ми је привукла пажњу.

Како се можемо боље припремити за свете храмске благослове? Господ је поучавао: „И опет, даћу вам узорак за све.”⁴ Размотримо један образац из Светих писама који ће нам помоћи да се добро припремимо. Моронијева припрема за непријатеља захтевала је доследну и верну марљивост, и овај образац ће захтевати исто.

Мислим да ми никада неће досадити дивна парабола коју је Спаситељ испричао о пет мудрих и пет неразумних девица. Мада се ова парабола односи на припрему за други долазак нашег Спаситеља, такође је можемо применити на припрему за храмске благослове, који могу бити попут духовне гозбе онима који су добро припремљени.

У 25. поглављу Матеја читамо:

„Тада ће бити царство небеско као десет девојака које ужеше жишке своје и изађоше у сусрет женику.

Пет од њих беху мудре а пет луде. …

“[Оне које су биле] мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

будући да женик одоцни, задремаше све и заспаше.

А у по ноћи стаде вика: ето женика где иде, излазите му у сусрет.

Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.

А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

После дођоше и оне друге девојке говорећи: господару! господару! отвори нам.

А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.”⁵

Мислим да не постоји нико, нарочито међу онима меког срца, ко се не осећа тужним због неразумних младих жена. А неке од нас само желе да кажу другим другима: „Зар не можете једноставно делити тако да све могу бити срећне?“ Али размислите о томе. То је прича коју је испричао Спаситељ и Он је тај који пет међу њима назива мудрима, а пет лудима.

Када посматрамо ову параболу као образац за храмску припрему, размотримо речи пророка последњих дана, који је поучавао да се „уље духовне припремљености не може делити.”⁶ Председник Спенсер В. Кимбал је разјаснио зашто пет „мудрих“ младих жена нису могле делити уље у својим лампама са онима које су биле „луде“, када је рекао: „Присуствовање на причесним састанцима додаје уље нашим лампама, кап по кап током година. Пост, породична молитва, кућно поучавање, контрола телесних апетита, проповедање јеванђеља, проучавање Светих писама - сваки поступак посвећености и послушности је кап додата нашим залихама. Дела доброте, плаћање посних приноса и десетине, чедне мисли и поступци ... - све то, такође, значајно додаје уље којим можемо у поноћ напунити своје испражњене лампе.”⁷

Да ли видите образац припреме - кап по кап - који нам може помоћи када размишљамо о томе како можемо бити марљивије у својој припреми за примање светих обреда за себе и друге? Које друге мале и једноставне ствари можемо чинити да бисмо додале драгоцене духовне капи уља нашим лампама припреме?

Од старешине Ричарда Џ. Скота учимо да је „лична достојност неопходан захтев за уживање храмских благослова. ... Достојан карактер најбоље се кује животом пуним доследних, исправних избора, који се заснивају на Учитељевим учењима.”⁸ Волим реч доследних. Бити доследан значи бити постојан, константан и поуздан. Какав сјајан опис начела достојности!

Библијски речник нас подсећа: „По светости, само се дом може упоредити са храмом.”⁹ Да ли наше куће или станови одговарају том опису? Једна драга млада жена из нашег одељења недавно је дошла код нас. Знајући да јој се брат управо вратио са мисије, питала сам је каква је атмосфера сада када се вратио кући. Рекла је да је све супер, само би је повремено замолио да утиша музику. Рекла је: „А то чак није ни била лоша музика!“ Користило би нам да с времена на време испитамо саме себе како бисмо се увериле да су наши домови места где можемо осетити Духа. Када припремимо своје домове да буду места где је Дух добродошао, бићемо припремљене да се више осећамо „код куће“ када уђемо у дом Господњи.

Док се припремамо да достојно уђемо у храм и верне смо храмским заветима, Господ ће нас обасути „мноштвом благослова”¹⁰ Моја добра пријатељица, Бони Оскарсон, недавно је променила ред речи једног стиха када је рекла: „Ономе од кога се много тражи, много више ће му се дати.”¹¹ Потпуно се слажем! Пошто идемо у храм да бисмо примиле вечне благослове, не би требало да будемо изненађене због високог стандарда који је потребан да бисмо се квалификовале за те благослове. Старешина Нелсон је поучио: „Због тога што је храм дом Господњи, Он је поставио стандарде за улазак у њега. Појединац улази као Његов гост. Поседовање храмске препоруке је непроцењива привилегија и опипљив знак послушности Богу и Његовим пророцима.”¹²

Најбољи светски спортисти и универзитетски докторанти проводе сате, дане, седмице, месеце, па чак и године припремајући се. Од њих се захтевају свакодневне капи припреме како би се пробили до врха. Исто тако, од оних који желе да се квалификују за узвишење у небеском царству очекује се да живе по вишим стандардима послушности који долазе практиковањем врлине послушности дан за даном и кап по кап.

Када доследно и марљиво додајемо уље у своје лампе, кап по кап, чинећи ове мале и једноставне ствари, невероватном припремом можемо имати своје „уређене и упаљене”¹³ лампе. Мој слатки муж, који је председник кочића, недавно је напоменуо да може скоро увек рећи када је неко спреман и достојан да уђе у храм, због тога што „они обасјају просторију“ када дођу да траже храмску препоруку.

У молитви посвећења храма у Киртланду, пророк Џозеф Смит је тражио од Господа „да сви људи који ступе на праг дома Господњег могу осетити моћ, ... да могу расти у теби, и примити пунину Светог Духа, ... и бити спремни да добију све што им је потребно.”¹⁴

Моја молитва за нас је да одлазак у храм буде много више од једнократног искуства. Припремимо се да достојно примимо спасоносне обреде кап по кап, и да свим срцем држимо завете који иду уз њих. Ако тако будемо чиниле, знам да ћемо се квалификовати да примимо обећане благослове пунине Светог Духа и Господњу моћ у својим домовима и личним животима. У име Исуса Христа, амен.