Браћа и сестре у Господу

Да бисмо следили савршен пример нашег Спаситеља и постали онаквима какав је Он, прихватамо Његов позив да ходамо са Њим на Његовом заветном путу (видети Moјсије 6:34). Понекад откривамо заветни пут кроз обреде спасења и узвишења којима је обележен – крштењем и потврђењем да бисмо примили дар Светог Духа и постали члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана; Мелхиседеково свештенство (за браћу); даривање у дому Господњем (за сваког од нас као појединца); и печаћење у храму.

Обред који је неопходан за спасење и узвишење је свети чин који врши овлашћена свештеничка власт која нас поучава о завету са којим је обред повезан. На неки начин, о обреду спасења и узвишења можемо размишљати као спољашњем чину који доноси обавезујући однос са Богом и Његовим светим Сином у наш живот преко завета.

Свако од нас, као вољени син или ћерка Божја, склапа своје свете завете са Богом. Чинимо то као појединци, у своје име, један по један. Ова заветна веза са Богом даје сваком од нас моћ, наду и обећање. Ови завети могу променити нашу природу, посветити наше жеље и поступке и помоћи нам да одложимо природног мушкарца или природну жену док се препуштамо да будемо привучени Светом Духу. Преко завета, кроз помирење Христа Господа, свако од нас може постати као дете Божје – „послушан, кротак, понизан, стрпљив, пун љубави” (Moсија 3:19).

„Богу тако омиље свет да је и Сина својега Јединороднога дао” (Joван 3:16) – и дао нам је једне другима. Припадност завету – да будемо повезани са Богом и једни са другима путем завета – позива нас да испунимо свој божански идентитет и сврху стварањем заједнице са небом и повезивањем и стварањем заједнице светаца док волимо и служимо једни другима и онима око нас. Дајући прилику за посвећеност завету и припадност завету, Бог не гледа ко је ко. Он позива сваког од нас, жене и мушкарце, ожењене или неожењене, без обзира на наше порекло и околности, да дођемо Њему и једни другима према завету.

Када заветом припадамо Господу, такође заветом припадамо и једни другима. Изузетне ствари се дешавају када волимо Господа и сарађујемо, саветујемо се и служимо једни другима. Заветна служба јача наше везе са Господом и једних са другима. Ово укључује наш лични однос са нашим Небеским Оцем, породицом, црквеним члановима, заједницом и генерацијама породица. Када живимо по својим заветима, губимо своје егоцентрично ја и налазимо своје најбоље ја усредсређено на Христа.

У Божјем плану среће, рекао је председник Расел М. Нелсон, „небеса су једнако отворена за жене које су дариване Божјом моћи која проистиче из њихових свештеничких завета као и за мушкарце који носе свештенство.”⁴

Председница Камил Н. Џонсон, врховна председница Потпорног друштва, напоменула је: „Имамо право да приступимо свештеничкој моћи на основу врлине личне достојности.”⁵ Цитирајући председника Нелсона, она је рекла: „Потребне су нам жене које знају како да приступе моћи коју Бог ставља на располагање чуварима завета.”⁶ Чувари завета који траже и живе са вером, понизношћу и марљивошћу, поучавала је председница Џонсон, могу да приме вођство, надахнуће, дарове Духа, откривење и „помоћ и снагу да постану сличнији Исусу Христу и Небеском Оцу.”⁷ Док свако од нас нуди своје јединствене дарове у сарадништву са Господом и једни са другима, стварамо „једно тело” (1. Коринћанима 12:13).

У Божјем плану, мајке и очеви су сапутници и помоћници. Помажемо једни другима као равноправни партнери у љубави и праведности да негујемо и обезбеђујемо једни друге и наше породице. Чистоћа мисли и понашања су предуслов за откривење и надахнуће који су потребни женама и мушкарцима. У својим домовима, очеви и мужеви треба да председавају са благошћу, кротошћу и неусиљеном љубављу – праведним особинама које су мушкарцима и женама потребни у свим нашим односима.⁸

Небо плаче када, у било којој вези, постоји злостављање, надмоћ или принуда било које врсте од стране мушкараца или жена. Убеђивање, трпељивост, љубазност и чисто знање су христолике особине које сви тражимо – било да смо у браку, самци, удовци или разведени (видети Учење и завети 121:41–42). То је зато што је наш положај пред Господом и у Његовој Цркви одређен нашим личним карактером и праведношћу у држању завета.

Слика

мушкарци и жене окуљени на састанку савета

Саветовање у савету

У том истом духу, у Господњој Цркви се саветујемо у савету док служимо заједно. У нашим саветима, вође траже запажања и идеје од свих. Захвалан сам за сваку од изузетних жена и мушкараца са којима имам повластицу да служим, раме уз раме, у извршним саветима Цркве. Ове племените сестре и браћа помажу у окупљању Израела кроз мисионарску службу, припремају нас за сусрет с Богом кроз свештенство и породичну службу, уједињују породице за вечност кроз службу у храму и на породичној историји и послужују онима у потреби кроз добротворну службу и стицање самосталности.

У сваком случају, доносимо боље одлуке и имамо већи успех у Господњој служби јер ценимо доприносе других и радимо заједно, као браћа и сестре у Његовом делу.

Слично томе, захвалан сам што су, у нашим кочићима и одељењима, браћа и сестре вође и чланови уједињени у делу спасења и узвишења. Широм Цркве, под руководством посвећених вођа мисија, савети за вођство мисије укључују старешине и сестре за обуку коју воде наши мисионари, чији су рад и одговорности вредни и значајни. У војсци Сједињених Америчких Држава, капелани светаца последњих дана, мушкарци и жене официри које је Црква одобрила, благосиљају оне који служе у различитим родовима службе.⁹ Кроз послуживање, наши младићи и девојке имају прилику и потребу да служе. У нашој служби, стојимо сви заједно.

Један од начина на који стојимо као сведоци Божји је да служимо као сведоци обновљених јеванђеоских обреда. Сестре и браћа стоје као сведоци крштења, како живих тако и мртвих. Браћа и сестре стоје као сведоци додатних обреда у дому Господњем. Тамо, под кључевима председника храма, сестре врше свете обреде за сестре, а браћа врше свете обреде за браћу.

У Божјем божанском плану среће, рекао је председник Далин Х. Оукс, први саветник у Првом председништву: „свештеничка моћ благосиља све нас. Кључеви свештенства усмеравају и жене и мушкарце, а обреди свештенства и свештеничка власт односе се на жене као и на мушкарце… Ко год да врши службу или позив који је примио од особе која држи кључеве свештенства, користи власт свештенства у обављању својих додељених дужности.”¹⁰

Док се трудимо да „будемо једно”, као што је Исус Христ једно са Оцем (Jован 17:21), морамо… „[да] се обу[чемо] у Господа Исуса Христа” (Римљанима 13:14).

Можемо бити посвећени јер, благодат по благодат, учимо и чинимо својима особинама Исуса Христа – да волимо потпуније, лакше опраштамо, мање осуђујемо, вољније служимо и жртвујемо се, дубље и чешће показујемо саосећање.

Хајде да верујемо у Христовo учење и пример, уживајући у истини и постајући Његови понизни следбеници (видети 2. Нефи 28:14) – сви ми као појединци и као браћа и сестре у Господу.¹¹