Кроткост жене из Ханана

У Maтеју 14, сазнајемо да је Спаситељ био свестан смрти Јована Крститеља, коме је одсечена глава по Иродовој наредбиј. Када је сазнао за смрт свог рођака, Исус је покушао да оде бродом одатле у „пусто место насамо”, можда да би туговао, али Га је мноштво људи пратило пешке (видети Maтеј 14:13). Показујући велико саосећање, Христ је провео дан са људима и чак је учинио једно од својих моћних чуда, нахранивши хиљаде људи са пет хлебова и две рибе (видети Maтеј 14:15–21).

Те ноћи Спаситељ је учинио друго велико чудо. Отишао је на гору, „сам” без својих ученика, да се моли. Његови ученици су се укрцали на брод, који је тада био насред Галилејског море, бацан од таласа и ветра. „И… отиде к њима Исус идући по мору”, подстичући ученике да кажу: „ваистину ти си син Божји”. (Видети Maтеј 14:23–25, 33.)

Исус је затим отпутовао северно од Галилеје до обала Тира и Сидона, који се налазе у данашњем Либану. Он је засигурно тражио „одмор, изолацију или праву прилику да поучи Дванаесторицу”, што му је измакло.¹ А тамо „жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво” (Maтеј 15:22).

Слика

мапа и слике Сидона и Тира

Илустрација Сидона, аутора Балиџа Балоа

Жена из Ханана

Било је невероватно да је жена уопште пришла Исусу. Била је Хананејка, „поганског или незнабожачког порекла”, а Хананејци су били „нарочито на лошем гласу код Јевреја”.² Па ипак, њена вера у моћ Исуса Христа и њена љубав према ћерки натерали су је да преклиње Спаситеља за помоћ. Старешина Џејмс Е. Талмиџ (1862–1933), из Већа дванаесторице апостола, објаснио је: „Чињеница да се она обратила Исусу као Сину Давидовом показује њено уверење да је Он Месија Израела.”³

Иако знамо врло мало о овој нејеврејској мајци можемо претпоставити да је њена вера била као вера других жена које се помињу у Новом завету. Попут жене која је имала проблем „течења крви” (Марко 5:25), Марије и Марте из Витаније и Марије Магдалине, жена Хананејка је имала пуно поверење у Спаситеља. Имала је сталожено и самоуверено разумевање ко је Он.

Испрва јој Исус није одговорио. Ученици су Га подстицали да је отера јер им је сметала, а схватили су и да смета Њему у потрази за тишином.⁴

На крају је Исус одговорио. Објашњавајући своје претходно ћутање, рекао је: „ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израељевог” (Матеј 15:24).

Спаситељева изјава чини то још више запањујућим да је ова жена нејеврејка дошла да тражи благослов за своју кћер. Она није била Израелка, али је некако знала да је Исус Христ Месија, Цар. И иако је јасно рекао да је Његова мисија била код Јевреја у Израелу, жена је веровала да ће Он излечити њену кћер. У кроткости, она је пала пред Његове ноге у знак признања његовог царства и моћи (видети Maрко 7:25), „поклони Му се” и поново замоли: „Господе, помози ми” (Maтеј 15:25).

У одговору који се савременим ученицима чини грубим, Исус је одговорио: „Није добро узети од деце хлеб и бацити псима” (Maтеј 15:26). Истраживачи Библије су објаснили да су у овој аналогији „дец[а]” Јевреји, а „[пси]” нејевреји.

Другим речима, Христова примарна обавеза била је према Јеврејима. Требао је да их нахрани – или им најпре да Јеванђеље – а онда ће они нахранити или поучити остатак света. Старешина Талмиџ је објаснио: „Речи, колико год нам грубо звучале, разумела је у духу Господње намере… Свакако, жена се није увредила на поређење.”⁵

Опет, одговор ове добре жене је дирљив, диван и кротак: „да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара” (Maтеј 15:27).

Ова жена пуна вере није се узнемирила. Уместо да се увреди, изабрала је веру. Њен одговор је израз наде чак и у мрвицама. Каква невероватна вера, веровати да би мрвица са Спаситељеве трпезе била довољна да победи све што је мучило њену ћерку. Одговор ове верне мајке показује понизност и кроткост.

Старешина Давид А. Беднар, из Већа дванаесторице апостола, објаснио је кроткост као „јаку, а не слабу; активну, а не пасивну; храбру, а не плашљиву”.⁶ Жена из Ханана је заиста била снажна, активна и храбра у изјави своје вере, да ће чак и један залогај Спаситељеве моћи бити довољан.

Слика

тањир са мрвицама

На крају, Исус Христ је одговорио оснажујућим и познатим одговором: „О жено! велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш.” Овај приказ да Он цени и прихвата сваког од нас на нашем путовању да стигнемо до Њега праћен је у библијском запису уверавањем да „оздрави кћи њена од онога часа” (Maтеј 15:28).

Старешина Талмиџ је прокоментарисао: „Женина хвале вредна упорност била је заснована на вери која превазилази привидне препреке и издржава чак и под обесхрабрењем”.⁷

Та врста трајне вере у Исуса Христа је управо оно што нас је наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, саветовао да развијамо: „Вера у Исуса Христа је највећа моћ која нам је доступна у овом животу. Све је могуће онима који верују”.⁸

Славим жену из Ханана која је била снажна, активна, храбра и упорна у потврђивању своје вере у Исуса Христа као Спаситеља, Месије и Цара. Она је новозаветни пример вере и кроткости која се тражи од свих ученика Исуса Христа. Хајде да без страха упорно тежимо тој врсти вере у „поглавар[a] свештеничк[ог] добара која ће доћи” (Јеврејима 9:11).