Стећи и ширити емпатију

У нашем савременом речнику ово чудо има име: емпатија. Емпатија је, по дефиницији, осетљив чин посредног доживљавања мисли, осећања или искустава друге особе. Емпатија је савремен термин; нећете га наћи нигде у Светим писмима. Али лингвисти су приметили да је емпатија блиско повезана са саосећањем. А као библијски термин, саосећања има у изобиљу.

Емпатија је способност повезивања са болом друге особе, а саосећање је милостив поступак који произилази из те способности. Исус Христ је показивао и емпатију и саосећање док је служио, благосиљао, исцељивао и извршио помирење. Као Христови ученици, морамо научити да користимо емпатију и проширимо саосећање. Ово је једна од одлика која дефинишу учеништво.

Када емпатија чини своје највеће чудо, она нам помаже да схватимо а затим одговоримо на бол, потребу, страх или тугу друге особе. У случају младе мајке, старија жена која је, вероватно, имала деценије искуства у бризи о деци и унуцима могла би да пружи утеху јер је и сама претрпела сличне потешкоће. На основу сопственог искуства, била је оспособљена да делује као утешитељ.

Шта чини Исуса Христа нашим утешитељем? Старешина Нил А. Максвел (1926–2004) из Већа дванаесторице апостола је поучио: „Исус зна како да нам помогне усред наше туге и болести управо зато што је Исус већ поднео наше туге и болести [видети Aлмa 7:11–12]. Он их непосредно познаје; тако се заслужује Његова емпатија.”¹

Слика

Исус у посети Нефијцима

Христ и земљи Изобиље, аутор: Сајмон Дјуи

Стицање емпатије и помагање другима

Које сте потешкоће претрпели тако што сте „стекли” способност да покажете емпатију за друге и искажете саосећање према њима? Да ли сте претрпели последице сиромаштва, злостављања, незнања, болести, занемаривања, греха или борбе било које врсте? Ако јесте, вероватно сте изашли из својих патњи као мудрије, јаче и осетљивије људско биће.

Укратко, стекли сте емпатију. Спремни сте да промените животе оних који пате. Одакле почети? Имам два предлога:

Прво, настојте да боље разумете патње других. Нажалост, могуће је бити у друштву некога ко је у болу, а ипак остати несвестан његове патње. Како можемо постати способнији у опажању? Пример Исуса Христа нас може научити.

Након свог васкрсења, када је Исус посетио Нефијце, објаснио је своје учење и поучио их свом Јеванђељу. Када је застао, погледао је људе и рекао: „Опажам да сте слаби, да не можете разумети све речи моје” (3. Нефи 17:2). Исус их је затим позвао да оду кући, одморе се, размисле о Његовим учењима и да се врате следећег дана освежени и спремни за још (видети 3. Нефи 17:3).

Крај приче, зар не? Не баш. Исусово опажање се тада продубило док је испитивао лица својих следбеника:

„И догоди се да када Исус беше тако говорио, поново се осврну на мноштво унаоколо, и угледа их како плачу и постојано гледају у Њега као да желе да Га замоле да још мало остане са њима.

А Он им рече: Гле, утроба је моја прожета самилошћу према вама” (3. Нефи 17:5–6). Када их је пажљивије погледао, видео их је потпуније. И то је потакло Његов саосећајни одговор.

У палом свету пуном палих људи, не морамо много да се трудимо да би видели сузе у очима деце нашег Небеског Оца. Али морамо да посматрамо. Попут Спаситеља, можемо изабрати да видимо људе кроз лупу њихових потреба. А када видимо, можемо да служимо.

Старешина Улисес Соарес, из Већа дванаесторице апостола, приметио је да „када са намером настојимо да уградимо саосећајни став у свој начин живота, као што је пример Спаситеља, постаћемо осетљивији на потребе људи. Са том повећаном осетљивошћу, осећања истинског интересовања и љубави прожимаће сваки наш поступак.”²

Друго, понудите врсту помоћи за коју сте јединствено оспособљени. Након што је Исус уочио потребе Нефијаца у земљи Изобиље, позвао их је ближе. Затим је лечио њихове болесне и благосиљао њихову децу. Чинио је оно што је једино Спаситељ света могао да учини.

Ви и ја, такође, можемо прилагодити своја искуства и способности да задовољимо потребе других. Не можемо решити свачије проблеме, али можемо подићи терет оних на чије патње смо усмерени. Можда не можемо излечити губавца, али можемо утешити болесне. Можда нећемо моћи некога да извучемо из сиромаштва, али можемо изложити начела промишљеног живота, поделити оброк и дати великодушнији посни принос. Можда не можемо опростити грех, али можемо опростити онима који су нас увредили.

Шта добијате када саставите заједно мали авион са преоптерећеном мајком и раздражљивим дечаком? Прилику да искажете емпатију и саосећање.

Наш авион је слетео и млада мајка је отишла, са ручним пртљагом у једној руци, дечаком у другој. Испоставило се да је имала још један лет испред себе и да ће га пропустити. Посматрао сам је како паничи на плочнику док је њен пртљаг излазио. Погледао сам њене ствари: колица, ауто седиште, кофер, ручни пртљаг, торба за пелене. Требала јој је помоћ. Моја емпатија је морала да сазре у саосећање.

Без заустављања да се представим, посегнуо сам за њеним бројним стварима и рекао: „Ја ћу их узети. Ви узмите њега. Трчите до свог излаза. Пратићу вас.” Она је са захвалношћу прихватила и ми смо јурили кроз аеродром. Када смо се приближавали улазу, видео сам другу жену која је молила службеника авио компаније да задржи авион на земљи још само неколико минута. Пришли смо без даха, али тријумфално. Млада мајка и ова жена загрлиле су се са сузама радосницама и олакшањем пре укрцавања.

Овај мали чин служења није променио свет, али је смислено благословио живот Божјег детета у невољи. Баш као што је помогао мојој новој пријатељици да напредује ка свом физичком одредишту, помогао је мени да напредујем ка свом духовном одредишту. Бирање емпатије и саосећања помогло ми је да постанем сличнији Исусу Христу. И то ме је обрадовало.

Без обзира на то где се налазимо – на послу или у школи, у цркви или у авиону – можемо бити Спаситељеви емпатични представници. Коме би Спаситељ желео да данас изразиш саосећање?